3 децембар 2024
U današnjem poslovnom svetu, uvažavanje različitosti nije samo pitanje etike, već i ključ za građenje optimalnijih, uspešnijih timova, donošenje boljih odluka, unapređenje inovacija, i razvoj održivih organizacija. Da bismo bolje razumeli kako se ovaj princip primenjuje u poslovnoj praksi, te kakvi su dalji efekti implementacije, razgovarali smo sa Jovanom Kostić, našom direktorkom finansijskog planiranja i upravljanja performansama, ali i direktorkom finansija i članicom Upravnog odbora Mensa International.
Jovana, koja svoju karijeru gradi u našoj kompaniji počevši od 2013. godine, kroz raznovrsne uloge u finansijama, projektnom menadžmentu i upravljanju timovima, podelila je s nama svoja iskustva i stavove o tome kako različitost obogaćuje radno okruženje, kako se gradi i neguje inkluzivna kultura, te kako sve navedeno utiče na kompanijski razvoj.
Kao žena na rukovodećoj poziciji u internacionalnoj kompaniji, kao što je naša, koja snažno neguje različitost i živi inkluziju, tvoja perspektiva nam je veoma dragocena.S obzirom na tvoje bogato iskustvo, molim te podeli sa namakako ti vidiš značaj različitosti u radnom okruženju i šta ona za tebe znači?
Različitost za mene znači priliku da čujemo viđenje sa različitih tačaka gledišta i drugačijeg iskustva. U najužem smislu često važnost različitosti vezujemo za davanje prilike drugima oko nas da iskažu svoje viđenje i budu autentična verzija sebe. To je sigurno tačno, ali ne treba zanemariti i obrnuti pravac – šta različitost našeg okruženja pruža nama kao pojedincu? Mi prirodno imamo tendenciju da se okružujemo ljudima koji su nam slični; tako biramo prijatelje, nekada i saradnike, ali time lišavamo sebe mogućnosti da razumemo drugačiji ugao gledanja, promenimo perspektivu i da iz neke druge, nama možda neintuitivne vizure, razmotrimo situaciju, događaj, odluku. Rekla bih da je različitost u najširem smislu svestranost i tolerancija - to je bogatstvo prihvatanja koje nam pomaže da kreiramo bolje ideje, donosimo promišljenije odluke i gradimo kulturu koja inspiriše.
Kao liderka i menadžerka u našoj kompaniji, kako podstičeš atmosferu u kojoj svi zaposleni osećaju da su njihova mišljenja i ideje cenjeni?
Ključ je u otvorenoj komunikaciji i izgradnji poverenja. Trudim se da budem prisutna, da slušam i da postavljam pitanja kako bih razumela različite poglede. Polazim od pretpostavke da svi želimo najbolje i da sigurno postoji više načina da se jedan zadatak obavi. Kao kompanija činimo veliki napor da prepoznamo kvalitetne saradnike, onda je važno dati im i prostora da se iskažu, budu vidljivi i prepoznati. Uvek se trudim da pružim povratne informacije koje osnažuju, a ne koje obeshrabruju.
Na koje konkretne načine liderstvo može oblikovati inkluzivnu kulturu u organizaciji?
Lideri imaju ključnu ulogu – mi smo ti koji kreiramo prostor za različite glasove. To znači da biramo raznolike timove, uspostavljamo procese i stimulišemo ponašanja koji obezbeđuju da se svako oseća uključenim. Takođe, kroz lični primer pokazujemo kako izgleda uvažavanje različitosti – počevši od jezika koji koristimo pa do načina na koji donosimo odluke. Istovremeno, važno je da kao lideri prepoznamo i vrednujemo činjenicu da različitost nije važna samo u radnom okruženju – ona se proteže na način na koji generalno razumemo i živimo život.
Koji su tvoji najvažniji saveti mladim liderima u vezi sa prihvatanjem i promovisanjem različitosti?
Budite radoznali i spremni da učite. Slušajte – ne samo da biste odgovorili, već da biste razumeli. Prilagodite svoj stil komunikacije različitim osobama i situacijama. Kao lider, vi ste odgovorni za to da svi u timu razumeju ne samo ciljeve, već i kako oni doprinose zajedničkom uspehu. Kada slušamo jedni druge, oblikujemo svet u kojem se svi osećaju vredno, bilo da su naši potrošači, kolege ili članovi zajednice – a za to nam i ne treba neki poseban razlog, prosto je fer i ispravno! I najvažnije, zapamtite da je liderstvo vođenje ličnim primerom; pokažite empatiju – to je osnova inkluzivnog liderstva.
Kako različitosti obogaćuju tvoj lični i profesionalni život?
U profesionalnom smislu, one mi omogućavaju da razumem situacije iz perspektiva koje možda ne bih sama razmatrala. Lično, različitosti su me naučile toleranciji i razumevanju. Kada se susretnemo s ljudima koji su drugačiji od nas, gradimo sposobnost empatije i širimo svoje horizonte. Upravo te razlike često okidaju introspekciju koja je osnov za lični rast. Smatram da nas svako iskustvo u interakciji sa različitim ljudima uči nečemu što postaje deo nas i doprinosi bogatstvu našeg karaktera.
Kako vidiš dalji razvoj inkluzije i različitosti u poslovnom svetu?
Inkluzija postaje ne samo poželjna, već i neophodna za opstanak i uspeh. Svet oko nas se promenio neverovatnom brzinom. Globalizacija je povezala ljude, kulture i ideje na način koji je do pre nekoliko decenija bio nezamisliv. Danas radimo s kolegama iz svih krajeva sveta, sarađujemo s timovima koji funkcionišu kroz različite vremenske zone, a naši potrošači i klijenti dolaze iz najraznovrsnijih demografskih, kulturoloških i socijalnih okruženja. Pandemija nas je podsetila da je fleksibilnost ključna, a upravo inkluzivna kultura omogućava timovima da se lakše prilagode nepredvidivim izazovima. Promene na tržištu rada takođe pokazuju da jednosmerni i uniformni pristupi više nisu dovoljni. Kupci nisu homogeni, pa nije realno očekivati ni da homogena korporativna zajednica na njihove zahteve može adekvatno da odgovori. Kompanije koje ne prepoznaju značaj inkluzivnosti i različitosti rizikuju da zaostanu u odnosu na konkurenciju; tržište odavno ne traži standardne, već prilagođene i kreativne odgovore.
Kao Delez Srbija mi prihvatamo i stimulišemo različitost, jer time stvaramo organizaciju koja je spremna da raste, prilagođava se i bude relevantna u svetu koji se neprekidno menja. Različitost odavno nije samo ispravan izbor, već i osnova za održivost i dugoročni uspeh.